Veliki servis za automobil obuhvata različite vrste pregleda, zamene delova i održavanje kako bi se očuvala njegova pouzdanost i produžio životni vek. Ovaj servis se obično radi na određenim kilometražama koje su preporučene od strane proizvođača automobila, obično svakih 30.000 do 60.000 kilometara ili na osnovu starosti automobila.

Veliki servis može uključivati sledeće aktivnosti:

1. Promena motornog ulja i filtera: Ovo je osnovni korak koji se obavlja tokom svakog servisa. Motorno ulje podmazuje motor i treba ga redovno menjati.
2. Zamena filtera za vazduh i filtera za gorivo: Filteri pomažu da se motoru isporučuje čist vazduh i gorivo.
3. Provera i eventualna zamena različitih tečnosti: Ovo uključuje antifriz, kočionu tečnost, tečnost za pranje stakala i druge tečnosti u vozilu.
4. Provera i eventualna zamena kočionih pločica i diskova: Kočioni sistem je od vitalnog značaja za bezbednost vozila, pa se kočione komponente redovno proveravaju i menjaju ako je potrebno.
5. Provera sistema za suspenziju i amortizera: Ovo uključuje proveru amortizera, opruga i drugih delova vešanja.
6. Provera i eventualna zamena zupčastog kaiša: Zupčasti kaiš je važan za rad motora i treba ga zameniti prema preporuci proizvođača.
7. Provera i zamena svećica i žica za paljenje: Svećice su važne za paljenje goriva u cilindrima motora.
8. Provera sistema za hlađenje: Ovo uključuje proveru radijatora, termostata i pumpe za vodu.
9. Provera sistema za auspuh: Proverava se ispravnost sistema za izduvne gasove.
10. Provera sistema za klimatizaciju: Ako je vozilo opremljeno klima uređajem, proverava se njegova ispravnost.

Veličina i obim velikog servisa mogu varirati u zavisnosti od proizvođača automobila i modela, pa je važno proveriti preporuke proizvođača i pratiti preporučene servisne intervale. Takođe je preporučljivo da ovakav servis obavlja ovlašćeni servis kako bi se obezbedila kvalitetna usluga i da se koriste originalni delovi. Cena velikog servisa će zavisiti od različitih faktora, uključujući vrstu automobila i obim poslova koji se obavljaju, pa se preporučuje da se konsultujete sa lokalnim servisom za tačne informacije o ceni.

Trajanje važenja tehničkog pregleda za vozilo zavisi od zakona i propisa u vašoj zemlji ili regiji, pa može varirati. U većini mesta, tehnički pregled obično važi godinu dana od datuma kada je pregled izvršen. To znači da ćete morati ponovno obaviti tehnički pregled i dobiti novu potvrdu nakon isteka tog perioda.

Međutim, pravila se mogu razlikovati od mesta do mesta, pa je važno da proverite lokalne zakone i propise kako biste tačno saznali koliko dugo važi tehnički pregled za vaše vozilo. Takođe, nemojte zaboraviti redovno obnavljati tehnički pregled kako biste vozili svoje vozilo u skladu sa zakonima i održavali sigurnost na putevima.

Priprema za zimsku vožnju i održavanje odgovarajuće opreme u automobilu ključni su za bezbednost tokom hladnih i snežnih uslova. Evo nekoliko koraka koje treba preduzeti i stvari koje treba imati u automobilu tokom zime:

Priprema vozila:

1. Zimski pneumatici: Razmotrite zamenu letnjih guma zimskim gumama ili gumama za sve sezone. Zimske gume pružaju bolje prianjanje na snegu i ledu.
2. Provera akumulatora: Proverite stanje akumulatora i uverite se da je dovoljno pun. Hladno vreme može uzrokovati slabiju efikasnost akumulatora.
3. Antifriz: Proverite nivo antifriza u sistemu za hlađenje i uverite se da je zaštitio motor od smrzavanja.
4. Zamena brisača stakla: Ako su brisači stakla istrošeni, zamenite ih sa novim. Dobro vidno polje je ključno za bezbednu vožnju.
5. Provera grejača i odleđivača: Uverite se da vaš grejač unutrašnjosti i odleđivač stakala funkcionišu pravilno.
6. Rezervoar za gorivo: Vožnja s gotovo praznim rezervoarom tokom zime može dovesti do problema sa kondenzacijom goriva. Puni rezervoar može sprečiti stvaranje vlage.

Oprema u automobilu:

1. Lopata za sneg: Imajte lopatu za sneg kako biste mogli ukloniti sneg oko automobila ako je potrebno.
2. Soli ili pesak: Nosite so ili pesak u vozilu za dodatnu trakciju ako zaglavite na ledu ili snegu.
3. Zimska odeća i obuća: Imajte toplu odeću, rukavice, šešir i toplu obuću u slučaju da ostanete zaglavljeni ili morate izlaziti iz vozila.
4. Deke i toplu odeću: Imajte dodatne deke i toplu odeću u slučaju da ostanete zaglavljeni i morate se zagrejati.
5. Baterijska svetiljka: Imajte baterijsku svetiljku sa dodatnim baterijama za slučaj da ostanete zaglavljeni u mraku.
6. Prva pomoć: Uvek imajte komplet za prvu pomoć u vozilu.
7. Sredstvo za odmrzavanje stakala: Koristite sredstvo za odmrzavanje stakala kako biste sprečili zamagljivanje i smrzavanje stakala.
8. Lanac za točkove: Ako vozite u planinskim ili jako snežnim područjima, nosite lance za točkove za dodatnu trakciju.
9. Telefon i punjač: Imajte mobilni telefon i punjač kako biste mogli da pozovete pomoć u slučaju potrebe.
10. Uputstvo za prvu pomoć i signalne naprave: Imajte uputstvo za prvu pomoć i signalne naprave poput trougla ili svetlosnih baklji kako biste signalizirali ako ste u nevolji.
11. Rezervna hrana i voda: Imajte rezervnu hranu i vodu u vozilu za slučaj da ostanete zaglavljeni duže vreme.
12. Navigacija i mapa: Imajte navigacioni sistem ili mapu kako biste znali gde se nalazite i kako da stignete do odredišta.

Pravilna priprema i opremanje vozila za zimske uslove može značajno poboljšati bezbednost tokom hladnih meseci. Obezbedite se da ste spremni za različite vremenske izazove koji mogu nastati tokom zime.

Sistem za kontrolu stabilnosti (ESP – Electronic Stability Program) je napredna sigurnosna tehnologija koja pomaže u održavanju stabilnosti vozila tokom vožnje, posebno u situacijama kada bi vozilo moglo izgubiti trakciju ili skliznuti. Osnovne funkcije ESP-a uključuju:

1. Kontrola proklizavanja: ESP prati brzinu svakog točka vozila i upoređuje je sa željenom putanjom kretanja. Ako se primeti da jedan ili više točkova skliznu ili prokliznu, ESP može smanjiti snagu motora ili primeniti kočnice na određeni točak kako bi povratio trakciju.
2. Stabilizacija pravca: ESP održava stabilnost vozila tako što automatski koriguje upravljački položaj i kočnice kako bi sprečio proklizavanje ili izletanje s puta. Na primer, ako primeti da vozilo ulazi u zanošenje (klizanje) u krivini, ESP može individualno kočiti određeni točak kako bi povratio ravnotežu.
3. Kontrola pri skretanju: ESP pomaže pri skretanju vozila tako što može prilagoditi kočnice na pojedinim točkovima kako bi održao optimalnu putanju pri brzim promenama pravca.
4. Smanjenje rizika od prevrtanja: ESP takođe može prepoznati situacije koje povećavaju rizik od prevrtanja vozila, na primer, kada vozilo izbegava prepreku brzo skretanjem. U takvim slučajevima, ESP može intervenisati kako bi smanjio nagli prelazak vozila s jedne strane na drugu.
5. Kontrola na klizavim površinama: ESP je posebno koristan na klizavim površinama poput snega, leda ili mokrog asfalta. Pruža dodatnu trakciju i stabilnost kako bi se smanjio rizik od iznenadnog gubljenja kontrole nad vozilom.
6. Smanjenje rizika od akvaplaninga: ESP može reagovati na situacije kada vozilo gubi trakciju zbog akvaplaninga (kada gume izgube kontakt sa vodom na mokrom putu). Intervenira kočenjem i regulisanjem snage motora kako bi povratio trakciju.
7. Zaštita od blokiranja točkova: ESP takođe može pomoći da se spreči blokiranje točkova tokom naglog kočenja, što poboljšava kontrolu vozila i skraćuje zaustavni put.

Sistem za kontrolu stabilnosti je ključna komponenta savremenih vozila za poboljšanje bezbednosti i vozačke kontrole. Pomaže vozaču da održi stabilnost i kontrolu nad vozilom u različitim uslovima vožnje, smanjujući rizik od nezgoda i sudara.

Izbor pravilne vrste motornog ulja za vaš automobil je važan za očuvanje performansi i trajnosti motora. Evo koraka koje trebate pratiti kako biste izabrali pravo motorno ulje:

1. Proverite vlasničko uputstvo: Prvo i osnovno, proverite vlasničko uputstvo vašeg automobila. Tamo ćete pronaći precizne specifikacije i preporuke proizvođača motornog ulja za vaše vozilo. Ovo će obično obuhvatiti viskoznost (npr. 5W-30, 10W-40), specifikacije (npr. API SN, ACEA A3/B4) i druge detalje.
2. Razmislite o klimatskim uslovima: Vaš izbor motornog ulja može zavisiti od klimatskih uslova u kojima vozite. Ako živite u hladnijim područjima, možda ćete želeti ulje sa nižom viskoznošću, dok će u toplijim uslovima viskoznije ulje biti prikladnije.
3. Razmotrite proizvođača ulja: Odlučite se za pouzdanog proizvođača motornog ulja. Priznati proizvođači obično nude visokokvalitetna ulja koja zadovoljavaju specifikacije vašeg automobila.
4. API i ACEA specifikacije: Proverite da li ulje ispunjava API (American Petroleum Institute) i ACEA (Association des Constructeurs Européens d’Automobiles) specifikacije koje su navedene u vlasničkom uputstvu. Ove specifikacije se odnose na performanse i kvalitet motornog ulja.
5. Sintetičko ili mineralno ulje: Postoji razlika između sintetičkog, polusintetičkog i mineralnog ulja. Sintetičko ulje obično nudi bolje performanse i zaštitu, ali može biti skuplje. Mineralno ulje je obično jeftinije, ali može zahtevati češću zamenu.
6. Pogledajte viskoznu klasu: Visok broj na prvoj poziciji (npr. 5W) ukazuje na nisku viskoznost pri niskim temperaturama, dok visok broj na drugoj poziciji (npr. 30, 40) ukazuje na visoku viskoznost pri visokim temperaturama. Ovaj brojski niz označava kako se ulje ponaša pri različitim temperaturama.
7. Razmislite o specifičnim potrebama: Ako vozite sportski automobil, terenac ili vozilo sa posebnim zahtevima (npr. turbopunjačem), možda ćete trebati ulje sa posebnim karakteristikama. Konsultujte se sa mehaničarem ili stručnjakom za savet.
8. Redovno menjajte ulje: Bez obzira na vrstu ulja koju izaberete, redovno menjajte ulje prema preporukama proizvođača vozila. Pravilna promena ulja produžava životni vek motora i očuva njegove performanse.

Napomena: Nikada ne koristite ulje koje ne zadovoljava specifikacije proizvođača vašeg vozila, jer to može negativno uticati na motor i uzrokovati gubitak garancije. Ako niste sigurni koje ulje je najbolje za vaše vozilo, konsultujte se sa mehaničarem ili stručnjakom za održavanje.

Redovno održavanje kočnica na vašem automobilu ključno je za bezbednu i pouzdanu vožnju. Evo nekoliko ključnih stvari koje trebate znati o redovnom održavanju kočnica:

1. Proveravajte kočnice redovno: Redovna provera kočnica je od suštinskog značaja. Pobrinite se da pravite rutinske preglede sistema kočnica, uključujući kočione diskove (ili bubnjeve), kočione čeljusti, kočione pločice (ili kočione obloge) i kočione crevice.
2. Slušajte znakove upozorenja: Ako primetite bilo kakve čudne zvuke poput cviljenja, škripanja ili lupanja tokom kočenja, to može ukazivati na probleme sa kočnicama. Odmah ih pregledajte.
3. Proverite pritisak u kočionoj tečnosti: Pritisak u kočionoj tečnosti treba redovno proveravati. Ako primetite da je nivo tečnosti nizak, moglo bi doći do problema sa kočionim sistemom. Takođe, proverite da li je tečnost čista i bez zagađenja.
4. Menjajte kočione pločice na vreme: Kočione pločice su podložne habanju tokom vremena. Pratite preporuke proizvođača za zamenu pločica. Ako primetite da je kočenje postalo manje efikasno ili da je kočna pedala mekša, to može ukazivati na istrošene pločice.
5. Servisirajte kočne čeljusti: Kočne čeljusti treba redovno pregledavati i servisirati ako je potrebno. Oštećene ili zarđale čeljusti mogu uzrokovati probleme sa kočenjem.
6. Balansirajte i rotirajte točkove: Balansiranje i rotacija točkova mogu pomoći u ravnomernom trošenju kočionih pločica i smanjiti neravnomernu habanost.
7. Zamenite kočione diskove: Kočioni diskovi takođe treba zameniti kada su istrošeni ili oštećeni. Proveravajte diskove na znakove pukotina, deformacija ili istrošenosti.
8. Pravilno upotrebljavajte kočnice: Vozači treba da koriste kočnice pravilno kako bi produžili njihov vek trajanja. To uključuje izbegavanje naglog i preteranog kočenja.
9. Pazite na znakove istrošenosti: Ako primetite da se kočnice brže habaju nego što bi trebale, to može ukazivati na problem sa podešavanjem sistema kočnica ili drugim tehničkim problemima. Odmah potražite stručni savet.
10. Redovno održavajte ceo automobil: Osim kočnica, redovno održavanje celog automobila, uključujući sistem upravljanja i ogibljenja, može pomoći u očuvanju kočionih sistema.

Nikada ne zanemarujte probleme sa kočnicama, jer su one ključne za bezbednost vožnje. Ako niste sigurni kako da sami obavite održavanje kočnica, obratite se stručnom mehaničaru ili servisu za pomoć.

Menjanje gume na vozilu može biti korisno veština za svakog vozača. Evo koraka za pravilnu zamenu gume na vašem vozilu:

1. Pristupite sigurno: Pre nego što počnete, parkirajte vozilo na sigurnom mestu, daleko od prolaza i na ravnoj površini. Aktivirajte ručnu kočnicu i uključite sva četiri pokazivača pravca za dodatnu bezbednost. Otvorite gepek i pronađite rezervnu gumu, ključ za točkove (obavezno), džek (krik) i ključ za odvijanje točkova.
2. Uklonite poklopac točka: Ako vaš automobil ima točak sa poklopcem, uklonite ga kako biste imali pristup točku.
3. Podignite vozilo: Koristite džek (krik) da podignete vozilo sa tla. Proverite uputstvo za upotrebu džeka u vlasničkom priručniku automobila, jer postupak može varirati između različitih tipova džekova.
4. Odvijte točkove: Koristite ključ za odvijanje točkova da otpustite točkove vozila, ali ih ne skidajte potpuno dok automobil nije podignut dovoljno visoko.
5. Podignite automobil: Koristite džek (krik) kako biste podigli vozilo dovoljno visoko da možete lako ukloniti staru gumu i postaviti novu. Opet, pratite uputstvo za upotrebu džeka.
6. Uklonite staru gumu: Potpuno odvijte točkove i pažljivo uklonite staru gumu sa vozila. Postavite je sa strane.
7. Postavite rezervnu gumu: Postavite rezervnu gumu na vozilo i ručno zavrnite točkove koliko god je moguće.
8. Spustite vozilo: Polako spustite vozilo pomoću džeka (krika) dok ne dodirne tlo, ali ne skinite džek potpuno.
9. Završite zatezanje točkova: Koristite ključ za odvijanje točkova kako biste čvrsto zategli sve točkove u krstastom obrascu. Ovo je važno za ravnomerno raspoređivanje pritiska na točkovima.
10. Proverite pritisak u gumama: Proverite pritisak u svim gumama, uključujući i rezervnu gumu, kako biste se uverili da je pravilan. Pritisak treba da bude u skladu sa preporukama proizvođača automobila i navedenim na tablici sa pritiskom obično smeštenoj na unutrašnjoj strani vrata vozača ili u vlasničkom uputstvu.
11. Vratite poklopac točka: Ako ste skinuli poklopac točka, vratite ga na mesto.
12. Sklonite džek i alat: Otpustite džek (krik) dok je automobil čvrsto na tlu i ponovo ga spakujte zajedno sa alatom.
13. Proverite zatezanje točkova: Nakon nekoliko kilometara vožnje, ponovo proverite zatezanje svih točkova, jer se tokom vožnje mogu opustiti.

Nakon što zamenite gumu, ne zaboravite popraviti oštećenu gumu ili nabaviti novu rezervnu gumu kako biste bili spremni za sledeću potrebu za zamjenom gume.

Hibridni automobili kombinuju električni motor sa benzinskim ili dizel motorom kako bi postigli bolju efikasnost goriva i smanjili emisije gasova staklene bašte. Evo nekoliko prednosti i mana hibridnih automobila:

Prednosti hibridnih automobila:

1. Bolja efikasnost goriva: Hibridni automobili koriste električni motor za pomoć benzinskom ili dizel motoru, što može značajno smanjiti potrošnju goriva. To čini hibride idealnim za gradsku vožnju i vožnju sa čestim zaustavljanjima.
2. Manje emisije: Hibridni automobili proizvode manje štetnih emisija gasova staklene bašte i smanjuju zagađenje vazduha u gradskim sredinama.
3. Regenerativno kočenje: Hibridni automobili često koriste regenerativno kočenje, što znači da pretvaraju kinetičku energiju tokom kočenja u električnu energiju koja se skladišti u baterijama.
4. Tiša vožnja: Vožnja na električni motor može biti izuzetno tiha, što povećava udobnost putnika i smanjuje buku na putevima.
5. Poboljšana ubrzanja: Električni motori često pružaju dodatnu snagu pri ubrzanju, što može poboljšati performanse vozila.
6. Incentivi i olakšice: Mnoge zemlje i gradovi nude poreske olakšice, subvencije i trake za brzu vožnju (HOV trake) za hibridne automobile kako bi podstakli njihovu upotrebu.

Mane hibridnih automobila:

1. Veća cena: Hibridni automobili obično su skuplji od njihovih ekvivalenata sa konvencionalnim motorima. Iako možete uštedeti novac na gorivu tokom vremena, inicijalni trošak je viši.
2. Manji domet na električnu energiju: Hibridni automobili imaju manji domet na čistu električnu energiju u poređenju sa potpuno električnim vozilima.
3. Potrebno punjenje: Hibridni automobili sa punjivim baterijama zahtevaju punjenje kako bi iskoristili prednosti električnog moda. To može biti nezgodno ako nemate pristup punjaču kod kuće ili na radnom mestu.
4. Održavanje: Iako su hibridni automobili često pouzdani, održavanje baterija može biti skupo nakon isteka garancije.
5. Manje prostora za prtljag: Zbog smeštaja baterija, hibridni automobili često imaju manji prtljažni prostor u poređenju sa konvencionalnim automobilima iste klase.
6. Kompleksniji sistem: Hibridni pogonski sistemi su kompleksniji od običnih motora, što može značiti skuplje popravke ako dođe do kvarova.

Izbor između hibridnog i konvencionalnog automobila zavisi od vaših potreba, prioriteta i budžeta. Hibridni automobili su odlična opcija za vozače koji žele smanjiti potrošnju goriva i emisije, posebno za gradske vožnje, ali treba uzeti u obzir sve prednosti i mane pre donošenja odluke.